Moderni trešnjari sve se brže šire u Srbiji. Od prošle do ove godine podignuto je na desetine novih hektara. Voćari su prepoznali dobru isplativost i veliki potencijal novih sorti trešanja.
– Volimo da jedemo trešnju, prije svega, a smatarmo da je na tržištu dobro plaćena i rentabilna. Takođe, naše podneblje i uslovi su idelani za gajenje ovog voća – rekao je Zoran Šafarik iz Šida za sajt kompanije Agro Ferticrop.
Ova proizvodna godina poljoprivrednicima nije išla na ruku. Obilne padavine i niske temperature umanjile su projektovanje prinose.
– Očekivali smo da imamo ozbiljniji rod, jer je ovo druga godina. Mraz nam je sve “pokupio”. Te noći je trajao satima, a i kasnije konstantne niske temperature i vlažno vrijeme nisu pogodovali – kaže Milorad Jakšić iz Bačke Topole.
Pomenuta kompanija krenula je sa primenom Bibaum sistema, koji podrazumjeva dvije biljke na jednom korijenu
– Krenuli smo sa ovim sistemom da bi u narednom periodu imali sve njegove benefite, a to je bolji procenat prve klase plodova, ujednačenost i bolja obojenost, uštedu u radnoj snazi, odnosno cijeni koštanja prouzvoda – dipl.inž. Milutin Karas.
Savremene tehnologije, između ostalog, karakteriše i veći broj biljaka po jedinici površine.
– Imam zasad od četiri hektara, a po hektaru smo zasadili 1.880 sadnica – kaže Nikola Suša iz Gakova, a Nenad Vrećo iz Šajkaša dodaje da se njegov voćnjak prostire na hektar i po, sa 2.650 biljaka, u pet sorti.
Adekvatan odabir sadnog materijala jedan je od glavnih preduslova visokog roda, a posebno je važno da sadnice budu sertifikovane. Svojevrsnost trešanja iz novih tehnologija ogleda se u brzom stupanju na rod, što je nezamislivo kod starih tehnologija.
– Ove biljke dostižu pun rod u četvrtoj godini i očekuje se od 15 do 20 tona po hektaru, a mi bi bili zadovoljni i sa 12 tona vrhunskog kvaliteta. Plan nam je proširenje, možda već sljedeće godine – kaže Šafarik.
Izvor: eKapija