Zemiljište obrazovano pod uticajem različitih klimatskih činilaca ili drugih uslova ima i različite osobine, koje određuju njihovu poljo-privrednu vrednost – iskorišćavanje zemljišta. PSSS Negotin redovno prati klimatske promene tako i uticaj vremena na različitim tipovima zemljišta pa samim tim i promene u zahtevima za obogaćivanje zemlišta na osnovu laboratorijskih analiza i davanjem preporuka urađenih u laboratorijskim prostorijama PSSS Negotin a kao osnov za zasnivanje određene kulture.
Da bi pojasnili potrebe analiziranja zemljišta potrebno je najpre pojasniti tipove i uticaj različitih faktora kao što su klimatske promene, osobine i iskorišnjavanje zemljišta.
Različite tipove zemljišta karakteriše:
– njihova rasprostranjenost,
– osobine zemljišta
– iskorišćavanje zemljišta i dr.
Tipovi zemljišta:
ČERNOZEM ( Crnica ili Blaguša)
Rasprostranjenost – Pomoravlje, Mačva, Vojvodina i celom dužinom reke Dunava .U našem Okrugu najzastuplenija je duž Reka Dunava i Timoka u Negotinskoj i Kladovskoj opštini.
Osobine – Sadrži u sebi povoljne peskovite čestice pomešane sa glinom.Ima pvoljnu mrvičastu strukturu. Gornji sloj černozema zatvorenije je crne boje, izuzetno je bogat u humusu što pokazuju i laboratorijsi ispitani uzorci u PSSS Negotin na lokaciji istočne Srbije. Ovaj tip zemljišta je rastresit u gornjem sloju a donji sloj je otvorenije boje i bogatiji krečom.
Ovaj tip zemljišta ima najpovoljnije osobine što se tiče sastava. Lako se obrađuje , drobi i mrvi. Prilikom obrade stanje ovog zemljišta je stanje koje se dobije je dugotrajno. Posle kiše do izvesne mere brzo se prosušuje a vlagu dobro čuva što je jako bitno za biljke.
Iskorišćavanje – Na ovom tipu zemljišta zbog svog sastava uspevaju svi ratarski usevi posebno pšenica, kukuruz, suncokret, a od mahunarki najbilje uspeva grahorica. Na černozemu dobro uspeva vinova loza. Od voća na ovom zemljištu najčešće se gaje kruške i jagode kod nas a u drugim krajevima maline. Ostalo voće slabije uspeva na ovom tipu zemljišta.
Za održavanje plodniosti i postizanje visokih prinosa potrebno je redovno đubrenje stajnjakom i fosfatnim đubrivima a manje azotnim i kalijumovim pošto je zemljište prirodno bogato ovim elementima..
Zemljište, osobine i popravljanje kvaliteta
SMONICA
Rasprostranjenost – Rasprosrtanjena je u Istočnoj Srbiji, Pomoravlju, Šumadiji itd.
Osobine – Crne je boje, spada u teška, zbijena zemljišta i lošije je strukture. Teško se obrađuje a pri oranju se stvaraju grudve.
Inače smonice sadrže dosta bijnih hraniva ali zbog svoje strukture ta hraniva slabo dolaze do izražaja. Primenom određenih mera popravke zemljišta smonica se može preobratiti u kvalitetan tip zemljišta.
Iskorišćavanje – Na ovom tipu zemljišta dobro uspeva kukuruz, crvena detelina, grahorica. Uz primenu popravke zemljišta na smonici od voća uspeva najviše šljiva i kruška.
Osobine smonice mogu se popraviti unošenjem krečnjaka – Kalcizacija sa istovremenim đubrenjem stajnjakom. Takođe dobro može se unositi i veštačko đubrivo.
GAJNJAČA
Rasprostranjenost – Ima je u celoj Srbiji. U istočnoj Srbiju, na teritoriji Borskog okruga ima je svuda a najčeše u brdskim predelima. Nakon iskrčenih hrastovih šuma nastalo je obradivi zemljište – gajnjače. U površinskom sloju boja im je mrka, mrkosmeđa a ta se boja na ovom tipu zemljišta ne menja ni u dubljim slojevima. Obrađuje se lakše od smonica. Ukoliko ima dosta padavina – kiše ova zemlja se brzo raspada i pretvara u blato koje se nakon sušenja teško održava.
Ukoliko se jave sušni periodi pri dužoj suši se javljaju pukotine manje ili veće.
Uz primenu adekvatnih agrotehničkih mera i gajnjače se prtvaraju u plodna zemljišta sa dobrim prinosima.
Iskorišćavanje – Na gajnjači uspevaju svi njivski usevi ali kao što je već rečeno uz primenu adekvatnih agrotehničkih mera.
Dobre su za gajenje voćaka naročito šljiva, krušaka i nekih sorti jabuka naročito u brdskim predelima pa u tom pravcu treba i usmeriti poljoprivrednu proizvodnju.
RITSKA CRNICA
Ima je u u Vojvodini, pored Save i Dunava. Ovo zemljište zastupljeno je i u Negotinu, na mestu koje je poznato kao Negotinski put s leve strane Dunava.
Osobine – Nastale su kraj reka ili u ritovima, gde se povremeno stvaraju bare – ritovi usled bliske podzemne vode i gde iz godine u godinu ritske biljke izumiru ostavljajući u zemlji i na njoj velike količine organske materije , od koje mikroorganizmi stvaraju tzv. organsku materiju – Humus. I ovaj humus je izrazito crne boje kao i kod smonica s tim što je različitog kvaliteta po čemu nadmašuje ove druge tipove. Po prirodi su veoma plodna zemljišta ali pošto se nalaze u ritovima potrebno je najpre izvršiti odvodnjavanje kako bi se uklonila suvišna voda pa je tek onda koristiti.
Iskorišćavanje – Ovo zemljište može se koristiti samo ako je izgrađen dobar odvodni sistem za odvodnjavanje, nakon čega se na takvim crnicama sa najvećim uspehom mogu gajiti okopavine. Kod ovakvih zemljišta najčešće je potrebno izvršiti kalcifikaciju.
NAPLAVINE Rasprostranjenost – naplavine se nalaze duž svih većih i manjih reka koje se izlivaju.
Osobine – Nastale su taloženjem rečnih nanosa, i to nanosa koji su sastavljeni od najsitnijih mineralnih i organskih čestica. Sadrže dosta biljnih hraniva, humusa i kreča. Vrlo su plodna zemljišta, lako se obrađuju a nakon obrade stanje zemljišta dugo ostaje nepromenjeno. Đubrenje stajnjakom ili veštačkim đubrivima nije neophodno.
Iskorišćavanje– S obzirom na mogućnost prolećnih poplava i povlačenje vode, naplavice se obično iskorišćavaju za gajenje poznih prolećnih useva a naročito kukuruza koji se može na ovakvim zemljištima gajiti iz godine u godinu.
Ovo uzastopno gajenje kukuruza naročito je moguće na ovom zemljištu, jer reka svake godine nanosi novi mulj i tako održava plodnost zemljišta.
Naplavice su naročito pogodne za gajenje povrtarskih kultura, jer su bogate svim elementima neophodnim za rast i razviće povrtarskih biljaka.
Ovde su navedeni tipovi zemljišta koji preovlađuju na teritoriji Borskog okruga mada postoje i drugi tipovi zemljišta kao što su Crvenica, Slatine, Planinske crnice, Rendzine, Deluvijalni nanosi koje kod nas nemaju većeg značaja.
Od svih naših zemljišta i izuzev černozema i naplavice na nekim mestima sva ostala zemljišta odstupaju od vrednosti koje su neohodne za uzgoj i razvoj biljaka pa je neophodno takva zemljišta popraviti i prevesti u zemljište za uzgajanje i dobijanje kvalitetnih i kvantitetnih prinosa.
Izvor: PSSS
