Rod hrastova obuhvata preko 400 vrsta, a kod nas je zastupljeno samo desetak, uglavnom listopadnih. To su naลกe najvaลพnije drvenaste vrste koje ฤine prostorne komplekse ฤistih i mjeลกovitih ลกuma u brdskom pojasu.
Drvo hrasta se upotrebljava za graฤu, namjeลกtaj, kao gorivo. Od liลกฤa se pravi ฤubrivo lisnjak. Plod je ลพir, a koristi se za ishranu svinja. Ima znaฤaja i u hortikulturi, kao dekorativno zelenilo.
Najrasprostranjeniji naลกi hrastovi su medunac, luลพnjak, sladun, kitnjak, makedonski hrast i cer.
U srpskoj tradiciji cer je najpoznatiji. To je listopadno drvo ลกiroke piramidalne kroลกnje, visoko do 35 metara. Gruba siva kora u starosti je duboko uzduลพno izbrazdana. Plod je jednosjemena oraลกica – ลพir. Najviลกe mu odgovaraju dublja, dosta suva zemljiลกta, slabo kisele reakcije.
Proฤitajte: Napitak od ลพira โ Ima brojne prednosti po zdravlje
Srbima je cer najpoznatiji pod imenom badnjak. Smatra se da je ovo ime dobio joลก u mnogoboลพaฤko vrijeme, kada je jedan od bogova bio i Badnja. Primanjem hriลกฤanstva, mnogoboลกci su spalili drveni kip Badnje, a poลกto im je bio veoma drag, taj obiฤaj su ponavljali odreฤenog dana svake godine, koji su nazivali badnji dan.
Crkva je badnjaku dala novi smisao. Grijajuฤi se oko cerovih grana, ukuฤane zagrijavaju ljubav, iskrenost i sloga. Svjetloลกฤu badnjaka razgone mrak neznanja i praznovjerja, a obasipaju ih radost, zdravlje i obilje.
Danas badnjak ima samo simboliฤan znaฤaj.