Agroportal – Vijesti i savjeti iz poljoprivrede

Džanarika ili ringlov je vrsta šljive koja je porijeklom sa Balkana. Ona se koristi uglavnom kao podloga za kalemljenje raznih sorti šljiva i kajsije.

Ova voćna vrsta se već milionima godina razmnožava iz sjemena i svaka jedinka je posebna. Zato iz prirode mogu da se selekcionišu genotipovi za stvaranje budućih sorti koje će se koristiti kao voćke u ishrani ljudi, za pravljenje sokova, džemova, rakije i drugih prerađevina.

Džanarike u prirodi možemo razlikovati po boji, krupnoći, ukusu i vremenu zrenja. Zato sa ovom biljnom vrstom možemo da stvorimo sorte koje će sazrijevati od polovine juna do sredine oktobra, što omogućava 4 mjeseca berbe i prerade.

Prema nekim istraživanjima, džanarika sadrži selen, a postoje i neke sorte koje su ljekovitije od mnogih vrsta šljiva. Ono što je samonikla kopriva kod povrća, to je džanarika kod voća. Zato bi što prije trebalo da počnemo da je koristimo na pravi način i dodijelimo joj ravnopravno mjesto sa drugim sortama šljiva, kajsija i breskvi.

Najčešće se ne zna da džanarika sadrži za organizam izuzetno povoljan odnos organskih kiselina jabučne, limunske, vinske, oksalne, taninske obiluje voćnim šećerima, vitaminima A, B grupe i C…

Kod nas je zovu šljiva ranka, džanarika (ponegde dženerika), ringlov… dok su joj botaničari nadenuli ime Prunus cerasifera. Najčešće je smatraju nižerazrednim voćem jer ne zahtijeva posebne ni klimatske ni zemljišne uslove, kao ni đubrenje ni prskanje. Od njenih žutih, narandžastih ili crvenih plodova najčešće se peče rakija „brlja”, koja i nazivom ne asocira na kvalitet.

Pročitajte:Džanarika pomaže kod ovih zdravstvenih problema /RECEPTI/

Pri tom se najčešće ne zna da ova, inače jedna od najstarijih vrsta šljive (poznata od pre hiljadu godina kada je bila najprostranjenija) obiluje voćnim šećerima, vitaminima A, B grupe i C, mineralima kalijumom, fosforom i magnezijumom, pektinom, celulozom, etarskim uljima, kao i da sadrži za organizam izuzetno povoljan odnos organskih kiselina (jabučne, limunske, vinske, oksalne i taninske).

U narodnoj medicini džanarika se koristi kao sredstvo protiv zatvora, u slučaju upale žučne kese, bolesti jetre, srca, bubrega i povišenog krvnog pritiska... Zeleni plodovi se u nekim zemljama kisele i dobija se proizvod sličan mariniranoj maslini.

Sok od džanarike

Izgnječite 5 kg zrelih plodova (možete, ali ne morate da izvadite koštice!), pomiješajte sa 2 l vode i kuvajte na tihoj vatri. Kad masa postane homogena dodajte 50 g limuntusa dobro promešajte, poklopite i ostavite preko noći. Sutradan procijedite kroz gazu, dobijeni sok zagrevajte do ključanja i sipajte u vrele staklene flaše, zatvorite plastičnim zatvaračem i obložite celofanom, pokrijte ćebetom i sačekajte da se ohladi do sobne temperature.

Slatko od džanarike

Izvadite koštice iz 1,5 kg zrelih džanarika i isijecite ih na pola. Pomiješajte sa kilogramom šećera, pokrije i sačekajte 24 sata. Posle toga dodajte sok 2 limuna, stavite da se kuva nekoliko minuta, sipajte 2 kašike konjaka, dobro promješajte i punite tople tegle.

Čorba

Pola kilograma džanarika stavite u malo vode i kuvajte dok se potpuno ne raskuvaju. Propasirajte, odvojite koštice i ljuspice, a ostatak sipajte u čistu posudu, umiješajte 3 kašike kukuruznog brašna umućenog sa malo hladne vode i kuvajte dok ne provri. Malo posolite i nastavite da kuvate do željene gustine. Ohladite, zasladite sa vrlo malo meda i pospite sitno sjeckanim peršunom, pišedijetazdravlje.com