Potrošači u Srbiji još nisu dobili precizne odgovore koji je domaći proizvođač plasirao med sa ostacima antibiotika na tržište Evropske unije, niti šta će dalje biti sa isporukom bagremovog meda koji je pronađen u Norveškoj.
Nedavno je u bagremovom medu iz Srbije, koji je izvezen u Norvešku, pronađen zabranjeni antibiotik, pa će šleper meda biti vraćen izvozniku koji će navodno pretrpeti štetu od oko 100.000 evra, objavio je Savez pčelarskih organizacija Srbije (SPOS).
U medu je utvrđeno prisustvo 0,98 mikrograma metronidazola po kilogramu, objavila je ova organizacija, pozivajući se na rezultate objavljene na portalu Evropske komisije RASFF, odnosno sistema za brzo upozoravanje na nebezbednu hranu.
Ovo udruženje ocenilo je da tako mala količina nikome ne može naškoditi, osim pčelarima koji neće izvesti med, piše Politika. Inače, ova organizacija je i ranije upozoravala da će pčelari upropastiti tržište ako na vreme ne shvate ozbiljnost situacije sa antibioticima. Čak 22 odsto svetske proizvodnje meda zagađeno je antibioticima koji se uklanjaju sa tržišta.
U lečenju pčela nije dozvoljena upotreba antibiotika. Ipak, pčelarstvo i proizvodnja meda, prema mišljenju stručnjaka, suočavaju se sa brojnim izazovima, pa tako i sa sve češćim korišćenjem antibiotika kako bi se sprečile infekcije pčela uzrokovane patogenim mikroorganizmima. Ostaci ovih lekova mogu se naći u medu i 315 dana posle njihovog korišćenja, a u prerađenom polenu prisustvo se detektuje za šest godina, kaže dr Nada Plavša, profesorka Poljoprivrednog fakulteta u Novom Sadu.
“Korišćenjem ovih lekova pčelari sebi čine zlo, jer se ni za jedno oboljenje pčela danas ne preporučuje njihova upotreba. Antibiotici takođe mogu da dospeju u med i usled prskanja voća, a to se dešava i u drugim zemljama i pored stalnih edukacija pčelara i čestih kontrola. To će se nažalost događati sve dok postoji mogućnost da pčelari sami mogu da dođu do antibiotika i da ga upotrebe“, ističe sagovornica Politike.
Evropski parlament je još 2014. godine usvojio izveštaj o prevarama sa hranom u kome je med identifikovan kao jedan od 10 proizvoda gde su malverzacije najčešće.