Ove godine, posle blagog proleća, i pre vremena ušli smo u leto koje karakterišu dugi nizovi tropskih dana, sa temperaturama koje su apsolutni maksimum od kada se obavljaju merenja na tim lokacijama. Medonosne pčele uspevaju da žive i po hladnom i po toplom vremenu, ali i tu postoje granice. Previše toplote može da oslabi društvo ili, u najmanju ruku, da odvlači pčele radilice sa njihovog glavnog zadatka da budu produktivne.
Leti je najlakše provetravati košnicu – pčelinja društva većinu posla obavljaju sama. Od pčelara se traži samo da sve otvore na košnici drže što otvorenijim. Ovo pozitivno utiče na produktivnost sakupljanja meda – tokom medobranja pčele ne gube vreme čekajući u redu da prođu kroz ulazne rupe i mogu da naprave više letova, donoseći više nektara u društvo.
Kako su tokom leta pčele izložene veoma visokim dnevnim temperaturama, senčenje i intenzivnija ventilacija košnica su gotovo neophodni. Prejako zagrevanje zahteva pojačano provetravanje ulaza pčela i njihovo angažovanje na lepezanju. Na košnicama se pojavljuju „brade“, pčele izlaze i u grozdovima vise na spoljašnjoj strani košnice, čak i do krova, ili na poletaljci. Ovo naizgled liči na roj, ali će se sa smirajem vrelog dana sve vratiti u uobičajeno stanje, ako nisu tropske noći. Istovremeno, broj uzgojenog legla je naglo smanjen, izgradnja saća se usporava, pčele su u neradnom stanju.
Pročitajte: Higijensko pojilo: Jedna od osnovnih preventivnih mjera pojave bolesti pčelinjih društava
Košnice treba bojiti samo u svetlim bojama – bele, plave, žute, koje reflektuju sunčeve zrake. I lokacija na kojoj se košnice nalaze može da bude od pomoći, ako se smeste u šareni hlad, zaklon od sunca bar u najtoplijem delu dana. Postavljanje na postolja uzdignuta od zemlje, ako su nastavljače, povoljno će delovati da se problem vrućine reši. Neki pčelari za zasenčenje košnica koriste prostirke, a kod paviljonskih selećih pčelinjaka povoljno je i to što se nalaze znatno iznad površine zemlje. Sada je potrebno povećati ventilaciju košnica i zapreminu gnezda. Veoma je važno otvoriti donji ulaz celom širinom prednjeg zida košnice, i pored toga gornje leto u svakom telu, prorezi visine 10 milimetara i dužine 10 centimetara ili okrugla rupa prečnika 2,5 centimetara.
Kod nastavljača veoma efikasno je blago pomeranje gornjeg nastavka. Ako košnica ima zbeg, tim bolje. Pomera se unazad tako da se formira otvor širine duž cele košnice, tačno iznad donjeg leta, ali je oko pola centimetra, tek toliko da slobodno struji vazduh, a da pčele ne mogu da prolaze, pa ni da postavljaju dodatne stražarice. Ukoliko dođe do naglih vremenskih promena, ili je potrebno brzo zatvaranje zbog insekticida, bilo poljoprivrednih pesticida ili tretmana komaraca, lako se i brzo sve vrati kako je i bilo.
Tokom cele sezone, a posebno kada je toplo vreme, pčelama je potrebno obezbediti pouzdan izvor vode. Pčele se u velikoj meri oslanjaju na vodu da rashlade svoju košnicu, pa se pobrinite da je u blizini obilan izvor. One usisavaju vodu u mednim želucima i vraćaju se u košnicu, gde ispuštaju kapljicu koristeći je za hlađenje isparavanjem. Dnevne potrebe jedne prosečne pčelinje zajednice za vodom iznose oko dva decilitra. To znači da se tokom sezone unese oko 25 litara vode, ne računajući tu značajnu količinu koju sadrži nektar. Zato, kako vreme protiče, a vrućine su svakodnevica, čista voda u pojilu se podrazumeva.
U ovo vrelo vreme, kada i sami spas tražimo u osvežavajućim napicima, ne smemo da zaboravimo na pojilo. U prodaji odavno ima gotovih plastičnih automatskih higijenskih pojilica, i to po veoma povoljnim cenama, mada ih možemo improvizovati na razne načine, od običnih kanti i buradi sa splavovima od stiropora do automatskih sa plovkom. Bolje je kada voda pomalo kaplje iz posude na neku strmo postavljenu dasku sa pregradama, jer tada divljač neće moći da koristi pojilo za svoje potrebe. Pojilo ne treba da bude na jakom suncu, jer pčele najradije uzimaju vodu temperature od 20°C do 30°C, dok zagrejanu preko 38°C ne posećuju.
Da li je potrebno obezbediti ventilaciju košnice tokom leta? Kakvu? Treba li gornje leto? Koliko otvoriti donje? Treba li pojilo? Racionalnom pčelaru svi komentari su izlišni, jer i za pčele postoji „crveni meteo-alarm“.
Izvor: Dejan Kreculj/Poljoprivrednik