Kada je riječ o prihrani zemljišta za sadnju krompira, najprije je neophodno uraditi analize kako bi se utvrdilo sa kakvim zemljištem se raspolaže prije momenta sadnje. Moguće je unositi đubrivo u osnovnoj i predsjetvenoj pripremi, kao i u momentu sadnje lokalno jedan dio.
– Krompir je biljka koja traži dosta kalijuma. Taj odnos u čistim hranivima po hektaru u zavisnosti od sorte, tipa zemljište i klime. Generalno potrebno je od 200 do 220 kilograma azota, 150 kilograma fosfora i oko 300 kilograma kalijuma po hektaru. Treba izabrati takvu formulaciju đubriva koja ima dosta kalijuma. U skladu s tim najveći deo se primjenjuje predsjetveno, jedan deo do 40-50 odsto u redove i ostatak azota neophodan do 200 kilograma može se primjeniti u momentu ogrtanja ili u kasnije u fazama, zavisno od toga da li se vrši navodnjavanje ili ne – objašnjava profesor doktor Zoran Broćić, profesor na Poljoprivrednom fakultetu u Beogradu.
Pročitajte: Drveni pepeo i SADNJA KROMPIRA – Tajna boljeg ukusa i većih prinosa
Voda je krompiru jako potrebna. Od momenta formiranja i zametanja krtola, jer sadržaj vlage u zemljištu direktno utiče na broj zametnutih krtola, kaže on i dodaje da ako nema dovoljno vlage krompir redukuje zametanje krtola. Zato da bi se obezbijedilo ono što sorta genetičkim potencijalom posjeduje, a to je formiranje određenog broja krtola, nephodno je u momentu zametanja krtola, a to je od 20 do 25 dana od nicanja krompira da se startuje sa zalivanjem, te da se takva vlažnost zemljišta drži na nivou na 80-85 odsto od poljskog vodnog kapaciteta.
– Dvije stvari su veoma bitne. Zalivna norma i učestalost zalivanja. Zalivna norma je ono što damo po jednom zalivanju, a to treba da bude od prilike što ispari vode tri-četiri dana, u zavisnosti od spoljašnje temperature. Zalivna norma se kreće od 15 do 25 litara, a učestalost zavisi od temperature i količine padavina. Danas se uglavnom ide na što češće zalivanje, kako bi se hladilo i zemljište jer za optimalno nalivanje krtola traži niže temperature, nego druge biljke. Neki optimum je 18-20 stepeni što je teško postići, naročito u ravničarskom rejonu. Ipak, to učestalo navodnjavanje može donekle da reguliše i temperaturni režim zemljišta i zone gde se formiraju krtole – pojašnjava profesor doktor.
Na višim temperaturama formiranje krtola i prinosi smanjuju se, a na temperaturi višoj od 30 °C rast krtola potpuno prestaje.