Austrija će biti prva i jedina zemlja Evropske unije koja će zabraniti upotrebu herbicida glifosata, za koji se sumnja da izaziva rak.
Ostale zemlje Evropske unije uvele su djelimične zabrane preparata glifosata koje je razvila kompanija „Monsanto“, koja je danas vlasništvo njemačke kompanije „Bajer“. Francuska je umjesto zabrane iznašla rešenje u tome da ga proglasi beskorisnim u poljoprivrednoj proizvodnji.
„Naučni dokazi o kancerogenosti zatrovanih biljaka su sve dostupniji i vidljiviji. Zato smo se odlučili na potpunu zabranu glifosata“, naglasila je Pamela Rendi-Vagner, vođa austrijskih socijal-demokrata.
Lider desničarske Slobodarske partije, Norbert Hofer, je potrvrdio da će i njegova partija gasati za ovaj zakon. Socijal-demokrati i Slobodarska partija Austrije imaju većinu mjesta u donjem domu parlamenta, što znači da će zakon, najverovatnije, danas biti usvojen.
Glifosat je hemijski preparat koji je razvio „Monsanto“ i na tržište plasirao pod imenom Roundup. Ovaj preparat je danas široko rasprostranjen u cijelom svijetu i proizvode ga gotovo sve druge hemijske kompanije, uključujući i njemački „Bajer“.
Zabrinutost javnosti u pogledu štetnosti ovih preparata za suzbijanje korova pojavila se još 2015. godine kada je Svjetska zdravstvena organizacija objavila da je kancerogen. „Bajer“ koji je prošle godine preuzeo „Monsanto“, tvrdi da su naučnici i regulatorna tijela saopštila da su glifosat i herbicid Roundup bezbijedni za ljudsku upotrebu, mada je protiv njih podnet sve veći broj tužbi u kojima se tvrdi da ovi proizvodi izazivaju bolest poznatu kao Non-Hočkin limfom.
Austrija, po podacima iz 2017. godine, ima najviši procenat organske poljoprivredne proizvodnje u Evropskoj uniji. Oko 23 odsto zemljišta, u poređenju sa sedam odsto u ostatku Evropske unije.
Međutim, predstavnici austrijskog Ministarstva za održivi razvoj, pod čijom nadležnošću se nalaze i poljoprivreda i ekologija, misle da će ovaj zakon biti u suprotnosti sa zakonskom regulativom Evropske unije, jer je glifosat odobren za upotrebu do decembra 2022. godine.
Kako se na čelu Austrije, sve do parlamentarnih izbora u septembru, nalazi privremena vlada sačinjena od državnih službenika, a ne političara, političke partije stvaraju privremene koalicije kako bi izglasali neke zakone za koje misle da su važni, pre prestanka rada parlamenta do kraja ove nedelje.
Izvor: RTS