Živinsko đubrivo se smatra najačim organskim đubrivom (jače i od glisnjaka), uz golubije, tj ptičije. Ima fantastično puno Azota, koji pogoduje biljkama, čak do 2%, malo manje Fosfora (* takođe u pristupačnom obliku za biljke) i najmanje Kalijuma.
Od takve prihrane, biljke bujaju i učinak je brzo vidljiv i efektan. Slabije je zametanje plodova i razvoj korijena (zbog faze bujnosti), pa se takva prihrana češće koristi u fazi već zametnutih cvjetova i plodova. Odnosno, kada su se biljke već ustalile u vegetaciji.
Možda je najbolji primjer kod paprike, koja bi u slučaju rane prihrane, “prerasla”, i izvaljivla od težine, pri svakom zalivanju, kada tlo omekša. Morale bi se ubadati pritke (kočevi). Treba je hraniti, tek posle zametanja plodova. Prejaka doza živinskog, može da ošteti korijen (“popeče ga”).
ZATO SA PRIHRANOM OPREZNO I PAMETNO
Sigurniji način prihrane je zalivanje osokom, razređenim rastvorom živinskog (ptičijeg) đubriva (gnojnica). Odnos živinskog đubriva i vode, bi trebao biti 1:10, pa do 1:15. Još je bolja odstojala (prevrela) osoka. Recimo u 100l vode stavimo 10-ak kg živinskog đubriva, promiješamo i ostavimo, na udaljenom mestu, (zbog neprijatnog mirisa, .. na crkotinu). Može se posuda i dobro zatvoriti i povremeno promiješati (na 4-5 dana).
Kada se previranje završi, miris se skoro izgubi. Boja osoke za korisnike bi trebala biti boja slame (ili piva). Važno je znati da u osoki nema Fosfora (ima ga jako malo – nedovoljno), pa bi ga trebalo dodati, mineralnim đubrivom.
PROČITAJTE:
KOZIJE ĐUBRIVO je idealno za uspiješan uzgoj biljaka
Kako i kojim đubrivom prihraniti voćnjak u jesen!
Stajnjak ili mineralna đubriva – Šta je efikasnije?