Klimatske promene uzrok su sve češćih kraćih ili dužih sušnih perioda zbog kojih voćke pate od nestašice vode kad im je najpotrebnija. Ovo za posledicu ima smanjenje prinosa i loš kvalitet plodova. Deficit vlage na početku vegetacije negativno utiče na rast i razvoj cele biljke posebno lisne mase i cvetnih pupoljaka koji opadaju. Deficit vode u toku formiranja i sazrevanja plodova utiče na prevremeno sazrevanje i opadanje plodova, starenje i opadanje lišća.
Svaka biljka teži sopstvenom opstanku, tako da, kada je ugrožena nekim uticajem sredine, ona odbacuje list, cvet ili plod kako bi obezbedila dovoljno vode i hranjivih materija za preživljavanje. U sušnom periodu lišće oduzima vodu iz plodova zbog razlike u osmotskom pritisku. Menjaju se fiziološki i biohemijski procesi u biljkama, a plodovi ostaju sitniji, opadaju i lošijeg su kvaliteta. Opadanje lišća nepovoljno utiče na fotosintezu, što opet dovodi do nedovoljnog nakupljanja hranjivih materija. Zbog toga voćke ne ulaze u fenofazu mirovanja sa dovoljnom količinom hranjivih materija pa teže prezimljavaju i stradaju u većem obimu.
Prava mera u pravi čas
Suše koje su dosta aktuelne ovih godina, u pojedinim oblastima poprimile su karakteristike elementarnih nepogoda. Ovo je značajno uticalo na svest poljoprivrednih proizvođača da je pravilno navodnjavanje veoma važno za stabilnu i sigurnu proizvodnju. Da bi ostvarili željene visoke prinose i kvalitetne plodove, oni snabdevanje voćaka vodom ne smeju da prepuste ćudima prirode i klime, navodnjavanje voćnjaka se nameće kao neophodna agrotehnička mera.
Treba napomenuti da je režim navodnjavanja uslovljen: vlažnošću zemljišta, stanjem voćaka, kritičnim periodima u pogledu potrebe biljke za vodom, spoljnim uticajima i fiziološkim pokazateljima same biljke. Prilikom navodnjavanja neophodno je voditi računa o doziranju vode. Povoljna vlažnost tla postiže se inplementacijom potrebne količine vode u zoni korena. Češća navodnjavanja od potrebnog, podjednako mogu biti štetna kao i ređa navodnjavanja ili nedovoljna količina upotrebljene vode od potrebne.
Za optimalno doziranje vode potrebno je pri svakom navodnjavanju proceniti pravu količinu potrebne vode, kao i pravi trenutak i dužinu navodnjavanja. Ovo je pre svega uslovljeno zemljištem i gajenom kulturom. Dubina do koje treba vlažiti zemljište zavisi od dubine korena, od vrste, sorte, podloge i fenofaze razvoja biljke, tako da na primer, optimalna dubna vlaženja za jabuku, krušku i marelu iznosi od 40 do 60 cm. Nedostatak dobrog vodnog režima zemljišta lakše podnose voćke gajene na generativnim podlogama, koje vode poreklo od divljih vrsta, zahvaljujući razvijenijem korenovom sistemu. Navodnjavanjem treba navlažiti zemlju do poljskog vodnog režima.
Za razliku od glinovite, peskovitoj zemlji potrebne su manje količine vode, ali u češćim intervalima. Vreme početka navodnjavanja uslovljeno je morfološkim i fiziološkim promenama na voćkama, procenom vlažnosti u zemlji, u kritičnim fenofazama. Najsigurnije je praćenje vlažnosti mernim uređajima i predviđanje potreba za svaku vrstu ili sortu u datom trenutku. Tokom vegetacije potrebno je održavati vlažnost tla u optimalnom intervalu i obratiti pažnju na količinu padavina, srednju dnevnu temperaturu vazduha i količinu vode koja se dodaje navodnjavanjem. U praksi, režim navodnjavanja najčešće se koristi prema kritičnim periodima voćke, odnosno od završetka cvetanja do kraja intenzivnog porasta plodova. Kritične fenofaze razvoja u odnosu na vodu su: cvetanje, porast lisne mase i mladara, formiranje zametaka i porast plodova.
Sa navodnjavanjem treba početi desetak dana nakon završetka fenofaze cvetanja, u uslovima sušnog proleća i suve zime. Naredno navodnjavanje treba primeniti, u periodu najvećeg porasta vegetativnih organa, kada se formiraju cvetni pupoljci za narednu godinu i kada dolazi do intenzivnog rasta i razvoja plodova. Ovo je ujedno i period kada su evapotranspiracijski zahtevi spoljne sredine najveći, pa stabla voćaka troše najveću količinu vode. Podrazumevano, ovo je ujedno i period relativno oskudan padavinama. Treći ciklus navodnjavanja poželjan je početkom avgusta kao neophodan za porast plodova koji sazrevaju krajem avgusta i tokom septembra, dok je četvrto potrebno samo kod kasnih sorti jabuka i krušaka i obavlja se 25 do 30 dana pre berbe, kako bi ubrani plodovi bili spremni za zimsku potrošnju.
Za sisteme navodnjavanja koriste se bunari, a poznata je činjenica da vode u prirodi sadrže određenu količinu rastvorenih materija čije kolebanje tokom sezone utiče na njenu upotrebnu vrednost. Otuda potreba kontrole kvaliteta vode na svakom vodozahvatu u nekoliko navrata tokom sezone. Hemijsku analizu obavljaju stručna lica i ona bi trebalo da obuhvati: ukupne rastvorene soli, sadržaj Ca, Mg, Na, K, HCO3, SO4, i Cl. Krupne frakcije u vodi mogu izazvati probleme u korišćenju sistema za navodnjavanje, naročito ako je u pitanju sistem kap po kap ili veštačka kiša.
Rasprskivanje, kapanje ili kiša
Postoje dva tipa navodnjavanja – površinsko i podpovršinsko navodnjavanje i svako ima svoje prednosti i nedostatke. Pri površinskom navodnjavanju cevi i kapaljke se nalaze iznad površine zemljišta, a kod podpovršinskog su ukopane u zemlju. Podpovršinsko je u praksi ređe primenjivano, njegova je osnovna mana nepovoljni uticaj na razvoj korenovog sistema. u praksi su u primeni najčešće:
Navodnjavanje minirasprskivačima, gde voda na površinu tla pada u obliku slabog mlaza ili magle. Na ovaj način navodnjava se samo deo voćnjaka gde se razvija glavna masa korena. Nije za primenu na vetrovitim područjima i u područjima visokog isparavanja;
Sistem kap po kap je najprimenjivaniji u plantažnoj voćarskoj proizvodnji. Utrošak vode u odnosu na druge načine navodnjavanja je najracionalniji, nema opasnosti od izazivanja šoka kod voćke i ne postoji mogućnost zbijanja tla, a postoji i mogućnost fertirigacija paralelno sa navodnjavanjem;
Primenom navodnjavanja prskanjem, voda se raspoređuje po površini zemljišta u obliku prirodne kiše. Prednosti su: mogućnost upotrebe u različitim topografskim uslovima, pripremni radovi na zemljištu svedeni na minimum, ne zauzima obradivu površinu, ne utiče na primenu mehanizacije, ekonomičan je u potrošnji vode. Potrebe pojedinih voćnih vrsta za navodnjavanjem su različite i zavise od mnogo faktora.
Preporučuje se navodnjavanje kapanjem, jer na taj način biljka kontinuirano dobija vodu. Najbolja je primena u kratkim vremenskim intervalima i u ograničenim količinama kako bi se obezbedio lakši prijem vode.
Pri navodnjavanju voćnjaka bresaka i nektarina, preporučuje se metoda kapanjem, u kritičnim periodima: tokom formiranja i rasta ploda, prilikom prve promene boje ploda, dozrevanja i prilikom završetka diferencijacije pupoljaka, ili po završetku berbe kod ranih sorti voćaka.
Kada je šljiva u pitanju preporučuju su kratki razmaci između navodnjavanja u malim količinama da bi se biljci osigurao bolji prijem vode.
Kod trešanja navodnjavanje se primenjuje u kritičnim periodima: u toku razvoja i rasta ploda, kada nastupi promena boje ploda, u toku dozrevanja i nakon berbe.
(Ne)pogodnost zemljišta
Zemljišta su u odnosu na potrebu ili pogodnost za navodnjavanje svrstana u tri grupe:
- černozem i aluvijalna zemljišta – veoma pogodna,
- livadska crnica, černozem sa ranijim znacima ogoljavanja – može doći do sekundarnog prevlaživanja, zaslanjivanja i alkalizacije zemljišta kada postoji određeni nivo mineralizovanih podzemnih voda,
- bezkarbonatna, zabarena i zemljišta teškog mehaničkog sastava – imaju različita ograničenja u navodnjavanju.
Obratiti pažnju na zalivanje vode
Prilikom izbora načina i sistema za navodnjavanje treba imati u vidu pre svega voćnu vrstu i sortu, podlogu na kojoj je voće kalemljeno, tip zemljišta, izvorište i kvalitet vode za navodnjavnje. Valja takođe odrediti zalivnu normu i cikluse zalivanja. Izvorište mora da raspolaže potrebnom količinom vode odgovarajućeg kvaliteta. Treba obratiti pažnju i na temperaturu vode za zalivanje. Naime, voda niske temperature nepovoljno utiče na rast i razvoj biljke, kao i na smanjenje prinosa, izazivajući temperaturne šokove kod biljke i smanjujući dostupnost hranljivih materija. Kod nas je najpovoljnija temperatura vode oko 20 o C, mada je u praksi ona niža.
Piše: Veroslava Kocić
