Štetočina maline koja smanjuje prinos morate pažljivo pratiti
Nedavno je na Agronomskom fakultetu u Čačku odbranjen interesantan diplomski rad koji se tiče porizvdnje maline. Njegov ator je Nemanja Jovančič koji nam je rekao da među štetnim insektima prisutnim u zasadima maline širom Evrope, sve veći značaj dobijaju štetočine iz familije Cecidomyiidae). Familija Cecidomyiidae, poznata pod nazivom mušice galice, jedna je od brojnijih familija iz reda dvokrilaca (Diptera). Obuhvata 6203 različite vrste), od kojih su tri četvrtine fitofagne to jest svojom aktivnošću uzrokuju pojavu galikolnih tvorevina u narodu poznate kao guke koje predstavljaju izbočine biljnog tkiva bogate visoko hranljivim materijama, koje pružaju povoljne uslove za rast i razvoj larvi u njihovoj unutrašnjosti.
U Evropi, od početka XXI veka, ekonomski najznačajniju štetočinu maline predstavlja malinina mušica izdanka (Resseliella theobaldi). Ova štetočina se smatrala ekonomski manje značajnom sve do 1946. godine, kada je uzrokovala prvu ozbiljniju pojavu sušenja izdanaka maline na području jugoistočne Engleske. Predstavnici ove vrste su slabi letači. Do intenzivnijeg širenja areala rasprostranjenosti došlo je transportom sadnog materijala zajedno sa česticama zemlje u kojoj larve prezimljavaju . Prve informacije vezane za pojavu štetočine na prostoru bivše Jugoslavije javljaju se šezdesetih godina 20. veka dok se prvi pisani dokumenti o prisustvu štetočine na području Srbije registruju desetak godina kasnije. Ekonomski značajnije štete na teritoriji Srbije prvi put su otkrivene 2002. godine.
Larve malinine mušice izdanka pričinjavaju direktne i indirektne štete kako na jednorodnim, tako i na remontantnim sortama maline. Ženke polaže jaja na izdanke maline, ali i na drugim biljnim vrstama kao što su: kupina, hibridi između maline i kupine, ruža, jabuka, glog, šljiva i dunja . Direktne štete na izdancima maline nastaju kao posledica ishrane large, uglavnom su površinskog karaktera i imaju mali ekonomski značaj. Indirektne štete su mnogo značajnije. Nastaju interakcijom štetočine i patogena, pri čemu mehanička oštećenja tkiva uzrokovana ishranom larvi postaju ulazna vrata za prodiranje gljivičnih oboljenja i pojavu infekcije. Kompleks oštećenja izdanaka maline nastao zajedničkim delovanjem malinine mušice izdanka i gljivičnih oboljenja predstavlja sindrom poznat pod nazivom cecidiozno sušenje izdanaka maline.
U Srbiji, malina se gaji na površini od 21 861 ha, sa koje se ostvari prinos od 109 742 t. Prosečan prinos u našim malinogorjima od oko 5 t ha-1 (FAOSTAT, 2019) je značajno niži od ekonomskog praga rentabilnosti u gajenju ove voćne vrste. Glavnim uzročnikom drastičnog smanjenja prinosa po jedinici površine smatraju se uzročnici gljivičnih oboljenja Didymella applanata i Leptosphaeria coniothyrium. Razvoju većine gljivičnih oboljenja identifikovanim na izdancima maline prethodi njihovo oštećivanje ishranom larvi R. theobaldi . Usled direktnih i indirektnih šteta koje larve štetočine prouzrokuju može doći do velikih gubitaka, pa čak i propadanja čitavih zasada. Da bi se ekonomski značajniji gubici izbegli, neophodno je poznavanje perioda aktivnosti imaga i larvi, kako bi se njihovo suzbijanje uspešno izvršilo
Prema rečima Jovančića cilj njegovog rada bio je utvrđivanje efikasnosti alternativne metode veštačkog zasecanja izdanaka maline u monitoringu malinine mušice izdanka. Na ovaj način omogućava se utvrđivanje perioda aktivnosti da bi se kratkoročno signalizirale neophodne agro i pomotehničke mere, radi efikasnije kontrole brojnosti populacije štetočine.
Kako utvrdite ima li ovog patogena u malini?
Najpouzdaniji metod je za utvrđivanje prisustva ovog patogena je upotreba feromonskih klopki. Koriste se standardne bele delta klopke sa feromonskom kapsulom, osnove dimenzija 20 × 20 cm. Klopke je potrebno postaviti u zasad u periodu od 01. aprila do 30. septembra, a preglede vršiti na sedmičnom nivou. Utvrđivanje prisustva R. theobaldi u malinjaku može se vršiti i praćenjem polaganja jaja u veštački napravljenim zasecima. U cilju obezbeđivanja pogodnog mesta za polaganje jaja ženki, jednom sedmično, u centralnom delu zasada potrebno je izvršiti zasecanje 20 jednogodišnjih izdanaka u dužini od 10 cm. Jednom sedmično se vrši kontrola 10 izdanaka sa zasecima starim sedam i 10 izdanaka sa zasecima starim 14 dana kako bi se utvrdilo prisustvo jaja i larvi.
Suzbijanje
Suzbijanje predstavlja zahtevan deo u tehnologiji proizvodnje maline. Ishrana larvi na skrivenim mestima ispod kore izdanaka i kratak životni vek imaga – prosečno 3 dana, otežavaju određivanje optimalnog momenta za hemijsko tretiranje. Uspešno suzbijanje se obavlja primenom kombinovanih mehaničkih, agrotehničkih i hemijskih mera zaštite.
Mehaničke i agrotehničke mere zaštite
Mehaničkom obradom zemljišta (kultiviranje, okopavanje) se redukuje broj larvi i lutaka. Kod nege malinjaka (obrada zemljišta, vezivanje izdanaka, uklanjanje korova) treba voditi računa da se biljke što manje oštećuju. Svaka mehanička povreda predstavlja potencijalno mesto za polaganje jaja ženki Uklanjanjem jednogodišnjih izdanaka iz zasada tokom maja meseca sprečava se polaganje jaja, ili, ako do nje i dođe, iz malinjaka se eliminišu svi infestirani izdanci i spaljuju. Nakon berbe treba ukloniti i spaliti izdanke koji su doneli rod. Uklanjanje mladih izdanaka (15-20 cm) značajno redukuje broj larvi .
U izboru sortimenta, prilikom podizanja zasada treba birati sorte koje su manje sklone prirodnom pucanju epidermisa stručnjaci navode da remontantne sorte (Autumn Bliss i Golden Bliss) imaju manju tendenciju ka pucanju epidermisa, u odnosu na jednorodne. Od jednorodnih sorti, mađarska sorta Fertődi Zamatos se pokazala kao najtolerantnija, dok je do najvećeg pucanja epidermisa došlo kod sorte Tulameen. Ova sorta naročito nije pogodna za gajenje u uslovima hladnijeg klimata, zbog osetljivosti na vetar i niske otpornosti na mraz što dovodi do intenzivnijeg pucanja jednogodišnjih izdanaka, samim tim i stvaranja više potencijalnih mesta za polaganje jaja.
Hemijske mere zaštite
Na lokalitetima gde se R. theobaldi javlja u većem broju, neophodne su hemijske mere suzbijanja. Tretman insekticidima treba obaviti u roku od nekoliko dana nakon što brojnost uhvaćenih mušica na feromonskim klopkama dostigne nominalni prag štetnost. Ukoliko ne vršimo monitoring, vreme tretiranja je teško odrediti, jer period prisustva štetočine varira od godine do godine.
Ukoliko je prognoza pojave štetočine izostala, hemijski tretman insekticidima treba izvršiti kada izdanci dostignu visinu od 25-30 cm, pri čemu se nakon dve nedelje tretman ponavlja. Direktan tretman najštetnije, druge generacije, nije dozvoljen, jer se njena pojava poklapa sa periodom berbe.
Za suzbijanje štetočine u različitim zemljama se koriste preparati na bazi sledećih aktivnih supstanci: hlorpirifos, dimetoat, pirimifos-metil, malation, bifentrin, deltametrin, tiametoksam, tiakloprid i acetamiprid.
U organskoj proizvodnji mogu se koristiti preparati na bazi aktivnih supstanci azadiraktin i spinosad, na bazi bakterija Bacillus subtilis i Bacillus thuringiensis (var. israeliensis), kao i preparati izolovani fermentacijom iz gljive Streptomyces avermitilis
Milenković i sar. (2004) navode da je najveća efikasnost (78,82-81,57%) u suzbijanju štetočine postignuta primenom insekticida Actara 25 WG (tiametoksam), folijarno, u koncentraciji 0,015%. Tretman insekticidima na bazi aktivnih supstanci imidakloprid i acetamiprid nakon uklanjanja izdanaka koji su doneli rod je takođe značajan za kontrolu populacije ovog štetnog insekta .
Izvor: AgroPress
