Pčele u aprilu sve intenzivnije opšte s okolinom i u košnicu unose nektar, cvetni prah i vodu. U košnici se iz dana u dan pojačavaju aktivnosti: brzo se proširuje leglo, priprema hrana, prerađuje i konzerviše polen. Zadatak pčelara je da pomno prati razvoj pčelinjih društava, blagovremeno proširi pčelinje gnezdo, podstakne razvoj legla, da slabija društva pripoji jačim i kontroliše njihovo zdravstveno stanje.
U aprilu se postavlja ram građevnjak kao biološki metod borbe protiv varoe. Ram se stavlja u centar legla kada je prisutnost legla najveća, što je najinteresantnije za varou. Ram lovac stavlja se kao jedini ram s otvorenim leglom. Tako sve ženke krpelja varoe napadnu ponuđene larve. Kada leglo bude potpuno poklopljeno, ram se vadi iz košnice i pretapa. Postupak se opet može ponoviti.
U aprilu je obimna paša, a čine je: topola, brest, trnjina, kruška, jabuka, razne trave, maslačak, uljana repica, ribizla, džanarika, borovnica, divlje voćne vrste. Veliku pažnju je neophodno pokloniti zdravstvenom pregledu pčelinjih društava.
Potrebno je redovno uzimati uzorke i ispitivati, a ukoliko se utvrdi bolest, treba pravovremeno obaviti lečenje. Jačanjem pčelinja društva mogu dobiti nagon za rojenje, što svakako treba sprečiti. Prihranjivanje društava se vrši tečnim sirupom, uz dodavanje stimulansa za bolje polaganje jaja.
Pčele se redovno prihranjuju, a posebno za vreme hladnih, kišnih i vetrovitih dana kada su letovi onemogućeni. Važno je da se prihranjivanjem ne izazove grabež. Ukoliko se pčelinje društvo nalazi samo u plodištu, a maksimalno se razvija, obavezno je dodati što pre nastavak sa saćem ili satnim osnovama.
Tokom aprila odvija se burni razvoj pčelinjeg društva pa pčelari treba da se angažuju na obezbeđenju uslova neophodnih za odgajanje što je moguće većeg broja radilica. Rezervni satovi se dodaju između okvira s leglom i rama s cvetnim prahom.
U ovom periodu pčelinje gnezdo u košnicama s višekorpusnim plodištem proširuje se u početku preuređenjem, a kasnije dodavanjem novih nastavaka. Pod preuređenjem se podrazumeva promena mesta nastavaka, gde se gornji nastavak postavi dole, a donji nastavak gore.
Blagovremeno se proširuju plodišni, a po potrebi i medišni prostor. Ramovi za proširivanje gnezda dodaju se uvek između poslednjeg rama sa leglom i rama sa medom i cvetnim prahom. Kod LR, fararovih i drugih nastavljača plodišni prostor se proširuje dodavanjem kompletnih nastavaka. Sada se vrši detaljan pregled i društva se razvrstavaju na proizvodna i pomoćna. U aprilu se postavljaju hvatači cvetnog praha, organizuje se setva i sadnja medonosnog bilja. Privode se kraju aktivnosti na pripremanju proizvodnje rojeva, matica, mleča, propolisa i drugih pčelinjih proizvoda.
Ukoliko se u pčelinjem društvu zapazi prisustvo varoe, krečnog legla i simptomi drugih bolesti, treba izvršiti odgovarajuće tretmane, ali uz strogo poštovanje uputstava lekovitih preparata. Slabe zajednice ne treba pojačavati na račun jakih, jer se time jake ometaju u razvoju, a slabe se ne mogu dovesti do optimalne snage. Jaka društva je potrebno podsticati na intenzivan razvoj, s tim da se pazi kako ne bi dobili nagon za rojenjem.
Slaba društva se jednostavno pripajaju društvima srednje jačine i time se ova druga za kraće vreme prevode u kategoriju jakih. Spajanje društava obavlja se u predvečernjim časovima, kada prestane izletanje pčela, kako bi im se mirisi tokom noći izjednačili. Takva društva se prihranjuju sirupom tokom više dana.
Uvek se spaja slabo sa srednje jakim društvom pri čemu se uklanja matica iz slabog društva. Društva koja se spajaju mogu se isprskati kolonjskom vodom, bosiljkom, ljutom rakijom, sokom crnog luka i dr. Sve ove materije mogu se mešati sa šećernim sirupom.
Taj postupak se može izvoditi i preko jednoslojne novinske hartije, gde će je pčele za 24 sata progristi i spojiti se bez ikakve borbe. Utopljavajući materijal se uklanja u vreme kada društvo pojača snagu, dani budu lepši i topliji. Tada se smanjuje broj radilica koje rade na provetravanju gnezda i oslobađanju viška vode iz košnice.
Izvor: Savjetodavna služba u biljnoj proizvodnji
Autor: Mr Nebojša Veličković
