Imali ste priliku za studentsku prasku, ali ste je preskočili? Grdno ste progriješili, jer ste možda propustili šansu da pronađete posao svog života, reći će vam Miroslav Crnobrnja koji je baš takav posao pronašao u zasadima kupine u Usorcima kraj Oštre Luke.
Sve je počelo tako što je mladi Miroslav, još kao srednjoškolac, došao do zaključka da budućnost leži u poljoprivredi, pa je taj fakultet i upisao. I onda se dogodila ta studentska praksa u kupinjacima njegovog kraja. Čim je odradio, odlučio je da će baš takve i on imati.
„Sve mi se to odmah dopalo, pa sam svaki dan išao na praksu, sadio i orezivao kupine, učio o sortama i načinu uzgajanja. I tako sam još 2016. godine, dvije godine prije nego sam stekao diplomu poljoprivrednog inženjera, podigao prvih 100 stabala. Već dogodine, naš kraj su zadesili veliki minusi i pola sadnica mi je propalo. Rekao sam sebi – nećeš odustati i to se pokazalo kao dobra odluka“, priča Miroslav.
Pročitajte: Mustafi Sefiću invaliditet nije prepreka da bude među najuspješnijim poljoprivrednicima
Kupine su ga za takvu odluku 2018. nagradile prvim rodom, a tada je nastala i prva flaša kupinovog vina po kojem je Miroslav već uveliko poznat. Od početnih tridesetak litara, ovaj mladi gazda sad je stigao na 450.
„To vino je nešto po čemu sam prepoznatljiv i zato sad imam uglavnom stare mušterije. Potražnja je veća nego što mogu da proizvedem, pa dogodine planiram da širim proizvodnju“, kaže dvadesetpetogodišnji Miroslav i nabraja sva ljekovita svojstva kupine i njenog vina, a nije ih malo.
Miroslav nudi i likere, sok i džemove, dok sanja o velikom pogonu za preradu kupine u kojem bi zaposlio ljude i kupinarima iz svog kraja konačno obezbijedio zagarantovanu otkupnu cijenu.
Pročitajte: Jovanče sa Manjače NE ODUSTAJE – Vrijedni dječak od ranog jutra putnicima prodaje maline
„Čekam da se završi jedna ostavinska rasprava i da firmu registrujem, pa da pravim to što sam naumio. Činjenica je da proizvođači kupine često kubure sa otkupnom cijenom, čas je dobra, čas nije i zato bih volio da u mom pogonu svi nađu utočište“, otkriva Miroslav.
Otkriva i da je kod kupine najteža berba. Pada u ljeto, kad su vrućine, a i nije zgodna sa skidanje s peteljki, pa se treba pomučiti. I dobro zamazati ruke, ponekad ih i izgrebati.
„To jeste najveći posao, a mi ga radimo porodično. U berbi su svi – roditelji, brat, sestra, stric, tetka, koga god uhvatimo“, šali se Miroslav i najavljuje veliku akciju za vikend.
Je li to ono što se u stara vremena zvalo moba? Jeste, kaže Miroslav, i koliko god su se vremena promijenila, to je ostalo isto. Porani se i radi dok baš ne ugrije. Poslije se ruča i malo odmori, pa opet.
„A što nas je više, to bolje, jer se stalno čuje neka priča, šala, smijeh. Lijepo je u našem kupinjaku“, kaže mladi gazda Miroslav kojem bi, ako mu se planovi ostvare, i mnogo starije gazde uskoro mogle pozavidjeti.
