Iako se nerjetko dešava da žene za volanom budu diskriminisane, Marija nije to nikada doživjela. Ali, napominje, tako se i postavila u startu.
Među najmlađim i najiskusnjijim traktoristima, na 22. Srbobranskoj brazdi, našla se dvadesetdvogodišnja Marija Seočanac iz Novog Sela kod Vrnjačke Banje i ponela titulu najbolje.
“Ovo dostignuće je najveće u mom dosadašnjem takmičenju, a uspjeh mi je posebno značajan jer ga zaista nisam očekivala. Konkurencija jeste bila velika, svi ti ljudi obrađuju na stotine hektara, za poštovanje su njihovo znanje i veština i stvarno mi je, u tom smislu, još veća čast što sam se nadmetala sa njima”, navodi Seočanac. Ocjenjivalo se otvaranje i zatvaranje brazde, ravnomerno oranje na dubini od 25 cm, pravac se morao ispratiti.
Ona je cijelog života orala na težem i tvrđem zemljištu, te je oranje bolje i lakše zemlja u Vojvodini proteklo bez poteškoća.
Pročitajte: Dušanka Šamotić u osmoj deceniji vozi traktor i obrađuje zemlju /VIDEO/
“Još baba i deda su se bavili proizvodnjom različitih kultura. Dok sam bila mala uz njih sam počela da provodim vrijeme na njivi, posebno uz dedu. Traktor sam naučila da vozim i iz ljubavi i iz znatiželje, ali i iz potrebe. Vožnja mi, moram da kažem, ide od ruke. Motor vozim od malena takođe”, dodaje ova mlada studentkinja.
Nakon dedine smrti, poljoprivredne površine su smanjili, a proizvode kukuruz, ječam, pšenicu i ovas. Marija učestvuje u svim poslovima, trudi se da što češće odlazi kući iz glavnog grada Srbije kako bi pomogla porodici na njivi, ali još uvek nije sigurna da li će se za stalno vratiti nakon fakulteta ili će je put odvesti u industriju.
Pročitajte: Otkriće japanskih naučnika moglo bi spriječiti prevrtanja traktora?
“Ono što sam naučila na fakultetu, mogu dijelom da primjenim i u oblasti agrara, ali ne znam da li ću se vratiti. To što znam da radim u poljoprivredi mi je dodatni plus u životu, međutim, možda mi se otvore neka vrata direktno u struci, te bih, u tom slučaju, ostala u tom poslu.
Ako se, ‘pak, vratim kući, volela bih da zatvorim ceo krug proizvodnje.” Ništa joj nije teško kada su u pitanju radovi u polju, ali ipak najviše uživa u vožnji i obradi zemljišta.
Ono što se mora ručno uraditi je, kaže, zahtevnije i napornije. A nisu joj strani ni kvarovi ni popravke traktora. “Moj tata je auto-mehaničar, pa me zanima i održavanje. Bilo je situacija od toga da menjamo crijeva, filtere za gorivo do toga da rastavimo traktor na pola – od manjih do najvećih kvarova”, dodaje Seočanac.
Iako se nerjetko dešava da žene za volanom budu diskriminisane, Marija nije to nikada doživela. Ali, napominje, tako se i postavila u startu. “Nametnula sam stav i svima stavila do znanja da ja to znam da radim i to veoma dobro i da niko ne može da mi prigovori.
Dobijala sam samo pohvale, a svakako moraš i sam da cijeniš svoje znanje”, zaključuje.
