Plodove ovog voća trebalo bi brati skoro svakodnevno, zato što oni postepeno dozrijevaju. Ovo je naročito izraženo kod ranih sorti jer se koriste pretežno u svježem stanju.
U predstojećem periodu uskoro kreće berba smokava. Na području trebinjske opštine najzastupljenije su stare, authtone sorte, kao što su petrovača, klaparica, sušarica i druge.
Prvo ide branje petrovače jer one sazrijevaju u prvoj polovini jula dok se ostale sorte uglavnom beru u avgustu. Na tržištu se ovo voće plasira u svježem ili u osušenom stanju. U prerađenom obliku ona sadrži i puno više šećera.
Pored uobičajenih prerađevina (pekmez, džemovi, slatko, likeri), od smokve može da se proizvodi i rakija, kao i razna eterična ulja i druge aromatične materije koje ovom alkoholnom piću daju posebnu aromu i ukus, kako navode u PSSRS.
Branje treba biti svakodnevno
Plodove bi trebalo brati skoro svakodnevno, zato što oni postepeno dozrijevaju. Ovo je naročito izraženo kod ranih sorti jer se koriste pretežno u svježem stanju. Karakteristika voća je da brzo prođe vremenski period od početka zrenja pa do prezrelosti i on obično traje samo 2 – 3 dana. Svaki plod koji je prezreo, izgubljen je jer se ne može koristiti za sušenje.
U prezrelim smokvama dolazi do isparavanja vode, postaju previše razmekšale, a koncentracija šećera se povećava. Ukoliko su plodovi namjenjeni za sušenje, beru se sa peteljkom jer se bez nje lako kvare. Važno je takođe da ne dođe do oštećenja pokožice jer tada lako dođe i do pucanja plodova. Čak i malo oštećenje uzrokuje početak alkoholnog vrenja pa su onda takvi plodovi lako podložni napadu raznih plijesni, lako se kvare i nisu više upotrebljivi.
Kako prirpemiti voće za vrenje?
Ukoliko se u komini nalazi visoka koncentracija šećera, to će spriječiti razviće kvasaca. Iz tog razloga neophodno je smanjiti sadržaj šećera da bude na nivou od oko 15%. Zato je poželjno da se nakon što se plodovi usitne i stave u vrionik, doda i prosječno 300 do 350 litara tople vode (oko 50°C) na 100 kilograma suhih smokvi.
U tako pripremljenu masu i ohlađenu na oko 22 stupnja, dodati kulturu kvasca, koja je unaprijed pripremljena. Vrenje treba da se obavlja potepeno, pri temepraturama u rasponu od 22 do 24°C.
Destilaciju odraditi nakon vrenja
Nakon što se završi proces vrenja, preporuka je da se odmah odradi i destilacija jer bi se u suprotnom mogla izgubiti ona posebna aroma voća. U cilju dobijanja odgovarajućeg kvaliteta destilata, trebalo bi odraditi dvokratnu destilaciju. U prosjeku se od 100 kilograma suhih smokvi, može dobiti oko 56 litara rakije.
Destilat bi trebao da dozrijeva minimum šest sedmica, a nakon tog perioda trebalo bi ga razrijediti vodom, kada je alkohol jačine 45%. Rakiju ne bi trebalo držati u frižideru ili na temperaturi manjoj od 5°C zato što se pri ovako niskim temperaturama odvajaju eterična ulja, a sa njima i specifična aroma.
Izvor: AgroKlub.ba
PROČITAJTE:
