Naslovnica Magazin Zdravlje i ishrana Konzumiranjem ba­ta­ta iz­bje­gni­te dijabetes i pretilost

Konzumiranjem ba­ta­ta iz­bje­gni­te dijabetes i pretilost

Ba­tat (lat. Ipo­moea ba­ta­tas) je vi­še­go­diš­nja go­mo­ljas­ta bi­ljka po­ri­je­klom iz trop­skih i sup­trop­skih po­dručja Sre­dnje i Južne Ame­ri­ke.

Spa­da u gru­pu kor­je­nas­tog povrća, zbog ve­li­kog ko­ri­je­na, ko­ji se odli­ku­je skro­bnim i slat­kas­tim oku­som. Ra­zne ci­vi­li­za­ci­je upo­tre­blja­va­ju ga već naj­ma­nje 5.000 go­di­na. Da­nas se ma­so­vno kon­zu­mi­ra u Ame­ri­ci, Azi­ji i Afri­ci, a naj­vi­še se proi­zvo­di u Ki­ni, In­do­ne­zi­ji i Ugan­di. U Evro­pi je ba­tat ne­što ma­nje zas­tu­pljen, ali po­slje­dnjih de­se­tak go­di­na pos­ta­je sve po­pu­lar­ni­ji. Uz­ga­ja se i u na­šim kra­je­vi­ma, gdje je po­znat pod na­zi­vi­ma “slat­ki krom­pir” i “ba­tat”.

Hra­nji­ve vri­je­dnos­ti

Ba­tat može ispu­ni­ti ve­li­ki dio sva­ko­dne­vnih čo­vje­ko­vih pre­hram­be­nih po­tre­ba. Nu­tri­ti­vno se sas­to­ji od mnoš­tva uglji­ko­hi­dra­ta, vi­ta­mi­na i mi­ne­ra­la. Izni­mno ve­li­ka ko­ličina vi­ta­mi­na A ba­tat svrsta­va u na­mir­ni­ce ko­je ne biste smje­li iz­bje­ga­va­ti. Ta­kođe, do­bar je izvor vla­ka­na, bi­oti­na, ka­li­ju­ma, fo­sfo­ra te vi­ta­mi­na B gru­pe, C vi­ta­mi­na, be­ta-ka­ro­te­na te me­ta­la man­ga­na i ba­kra. Sadrži i fi­tos­te­ro­le, ka­ro­te­ne i ka­ro­te­no­ide, fol­nu ki­se­li­nu, vi­ta­mi­ne D i E te ma­gne­zi­jum i želje­zo.

Sadrži mno­go skro­ba i vrlo ma­lo mas­ti te je vi­so­ko­kva­li­te­tna ener­get­ska na­mir­ni­ca. Pre­po­ručuje se spor­tis­ti­ma i di­ja­be­tičari­ma te svi­ma ko­ji zbog zdrav­stve­nih ra­zlo­ga mo­ra­ju pa­zi­ti na pre­hra­nu.

Hra­nji­vi ba­tat ima vrlo do­bro dje­lo­va­nje na or­ga­ne en­do­kri­no­lo­škog sis­te­ma. Bla­go­tvor­no utiče na de­be­lo cri­je­vo, sle­ze­nu, gu­šte­raču, želu­dac i bu­bre­ge. Može po­moći i kod pro­ble­ma s kožom.

Iz­vrsno neu­tra­li­še šte­tne slo­bo­dne ra­di­ka­le u or­ga­ni­zmu i jača ci­je­li imu­no­lo­ški sis­tem.

Kon­tro­la težine i šećera u krvi

Ako pa­ti­te od di­ja­be­te­sa ili vi­ška ki­lo­gra­ma, uvrsti­te zdra­vi ba­tat na svoj je­lo­vnik i uživaj­te u nje­go­vom aro­ma­tičnom oku­su i zdrav­stve­nim do­bro­bi­ti­ma. Složeni uglji­ko­hi­dra­ti i vla­kna u ba­ta­tu omo­gućuju pos­tu­pno i po­la­ga­no oslo­bađanje šećera i nje­go­vu ap­sor­pci­ju u krvo­to­ku. Za­to je iz­vrsna na­mir­ni­ca za oso­be ko­je bo­lu­ju od di­ja­be­te­sa.

Omi­lje­na je na­mir­ni­ca i oso­ba­ma ko­je kon­tro­li­šu tje­le­snu težinu. Bo­gat­stvo vla­knima pruža si­tost bez osjećaja težine i ta­loženja mas­ti. Do­da­tna pre­dnost ba­ta­ta leži u man­ga­nu, ko­jim obi­lu­je. On po­maže u me­ta­bo­li­zmu uglji­ko­hi­dra­ta i faktor je u ni­zu en­zi­ma važnih za proi­zvo­dnju ener­gi­je i pri­je­ko po­tre­bnih an­tio­ksi­dan­sa.

Za­šti­ta od kar­di­ovas­ku­lar­nih bo­les­ti

Bu­dući da je ba­tat izvor vi­ta­mi­na B6, sma­nju­je ri­zik od srčanih bo­les­ti.

Na­ime, B6 vi­ta­min je po­tre­ban ti­je­lu jer ra­zbi­ja tvar ko­ja se zo­ve ho­mo­cis­te­in, a ko­ja može direktno ošte­ti­ti krvne sudove. Po­ka­za­lo se da su po­je­din­ci ko­ji su pre­trpje­li srčani udar, uprkos to­me što su ima­li nor­ma­lan ili čak ni­zak ni­vo ho­les­te­ro­la, čes­to ima­li upra­vo vi­sok ni­vo ho­mo­cis­te­ina. Mi­ne­ral ka­li­jum po­maže u kon­tro­li krvnog pri­tis­ka, a ba­tat nji­me is­to obi­lu­je. Sto­ga je po­tre­ban lju­di­ma ko­ji ne je­du do­vo­ljno voća i povrća, a uz to uno­se pre­vi­še natrijuma (pre­tje­ra­no sla­nu hra­nu), jer im ta­da čes­to ma­njka ka­li­ja­uma.

Ne­do­vo­ljno ka­li­ju­ma u kom­bi­na­ci­ji s vi­so­kim uno­som na­tri­ju­ma ne­ri­jet­ko do­vo­di do hi­per­ten­zi­je. Ba­tat može po­moći u svim na­ve­de­nim sta­nji­ma jer sma­nju­je vi­sok pri­ti­sak i šti­ti srce i krvne sudove.

Pre­ven­ci­ja ra­ka

Be­ta-ka­ro­ten iz ba­ta­ta je snažan an­tio­ksi­dans. Is­traživa­nja su po­ka­za­la da oso­be ko­je je­du hra­nu s vi­so­kim udje­lom be­ta-ka­ro­te­na (na­randžas­to i li­sna­to povrće) ima­ju sma­njen ri­zik od kar­ci­no­ma.

Ba­tat je po­ka­zao efikasno djelovanje na sma­nje­nje ri­zi­ka od ra­ka pluća, de­be­log cri­je­va i želu­ca. Je­dna stu­di­ja, spro­ve­de­na nad žena­ma u raz­do­blju pri­je me­no­pa­uze, ot­kri­la je da kon­zu­mi­ra­nje pu­no povrća ko­je sadrži be­ta-ka­ro­ten, fol­nu ki­se­li­nu, vi­ta­min C i vla­kna (po­put ba­ta­ta) sma­nju­je ri­zik od ra­ka doj­ke za 50 od­sto. Bu­dući da ba­tat sadrži vi­še be­ta-ka­ro­te­na od mrkve i vi­še C vi­ta­mi­na od pa­ra­daj­za, on­ko­lo­zi i udruženja za li­ječenje pa­ci­je­na­ta ko­ji bo­lu­ju od kar­ci­no­ma sa­vje­tu­ju re­do­vnu upo­tre­bu ba­ta­ta u pre­hra­ni. Is­ti stav pot­vrđuje i ame­rički In­sti­tut za is­traživa­nje ra­ka.

Sve bo­je ba­ta­ta

Iako na­iz­gled na­li­ku­je običnom krom­pi­ru, za­pra­vo je s njim po­ve­zan sa­mo iz­da­le­ka. Ne pri­pa­da­ju is­toj bo­ta­ničkoj po­ro­di­ci. Ko­ri­jen ba­ta­ta je kvrgav, iz­duženog i ši­ljas­tog obli­ka te glat­ke ko­re ko­ja može bi­ti žute, na­randžas­te, crve­ne, lju­bičas­te, bež i smeđe bo­je. Očišćeni ba­tat je ta­kođe ši­ro­kog ra­spo­na bo­ja – od bi­je­le, žute i bež, pre­ko na­randžas­te i crve­ne, sve do ružičas­te i lju­bičas­te. Va­lja ima­ti na umu da su plo­do­vi na­randžas­te, ružičas­te i crve­ne bo­je vlažni­ji i slađi ne­go oni bi­je­le i žute vrste. U pre­hra­ni se, osim go­mo­lja, po­ne­kad ko­ris­te i nje­go­vo mla­do lišće te iz­dan­ci.

Ka­ko pri­pre­ma­ti ba­tat

Ba­tat se obično je­de kuvan ili pečen. Ne tre­ba­ ga so­li­ti, jer je zbog obi­lja mi­ne­ra­la do­slo­vno – slas­tan. Ra­di očuva­nja nje­go­vog aro­ma­tičnog oku­sa, bo­lje ga ku­vaj­te na pa­ri, ne­go u vo­di, 30-40 mi­nu­ta. Možete ga peći kao krom­pir i po­služiti kao pri­log, ali i pri­prav­lja­ti kao sa­mos­tal­no je­lo. S ob­zi­rom na nje­go­ve za­ni­mlji­ve bo­je, na ta­nji­ru iz­gle­da vrlo pri­vlačno i u obli­ku pi­rea. Mla­de lis­to­ve i iz­dan­ke možete pri­pre­mi­ti kao špi­nat, a ko­ri­jen možete jes­ti i dok je si­rov. Je­di­te ga s ko­rom – ko­ra ba­ta­ta sadrži ko­ri­sna di­je­tal­na vla­kna.

Exit mobile version