Sa dolaskom toplog vremena, iz zimskih skrovišta izlaze i zmije. Iako je susret sa njima iznenadan i neprijatan, praksa pokazuje da se rijetko završava napadom zmije. Pa tako, ako je ne diramo, može jedino da nas uplaši, prenosi Danas.
Profesorka Biološkog fakulteta Ljiljana Tomović kaže da našu zemlju naseljava više vrsta zmija.
Na pitanje kako da razlikujemo otrovnicu od zmije koja nije otrovna, profesorka kaže da je bitno znati da ne postoji potpuno siguran način da razlikujemo otrovne od neotrovnih zmija.
– Prvo što olakšava razlikovanje jeste da sve tri vrste otrovnica na našim podučjima imaju izraženu cik-cak šaru na leđnoj strani tijela. Ta šara može ponekad biti isprekidana, a isto tako jedinke mogu biti potpuno crne (rijetka pojava kod šarki). No, u najvećem broju slučajeva, otrovnice se mogu razlikovati od neotrovnih zmija upravo po ovakvoj šari. Dodatno, otrovnice imaju široku glavu u zadnjem dijelu, zbog prisustva otrovnih žlijezda, tako da je ona po izgledu trouglasta i jasno odvojena od vrata. Otrovnice po pravilu imaju relativno kratko (do 70 centimetara) i zdepasto tijelo, sa veoma kratkim repom, dok su naše neotrovne zmije izduženog tijela, sa dugim repom i redovno prelaze dužine od 1,5 metar – precizirala je profesorka i dodala:
– Sve vrste zmija u našoj zemlji su strogo zaštićene vrste, te je njihovo povređivanje ili ubijanje kažnjivo zakonom. Zbog toga je pri susretima sa zmijama najbolje samo ih zaobići, ili ako je potrebno štapom ili nekim drugim predmetom ukloniti sa mjesta gdje njihovo prisustvo ugrožava ljude ili domaće životinje.
Pročitajte: Sredstvo koje tjera zmije iz dvorišta
Razlikuju se i ujedi
Govoreći o ujedima zmije, profesorka navodi da je prvo je potrebno znati da li je u pitanju ujed neotrovne ili otrovne zmije.
– Ukoliko je neotrovna zmija u pitanju, ona ima više sitnih zuba u vilici, i ujed će biti sa više rupica na koži. U tom slučaju je potrebno samo ranice isprati nekim dezinfekcionim sredstvom. Međutim, ukoliko su otrovnice u pitanju, procedura prilikom ujeda je potpuno drugačija. Prvo je potrebno iscijediti otrov (prozirna žuta, uljasta tečnost) iz mjesta ujeda; na mjestu ujeda će biti 1-2 rupice, jer otrovnice imaju po 2 otrovna zuba u gornjoj vilici. Nakon toga, potrebno je staviti hladan oblog oko mjesta ujeda – kaže ona i dodaje:
– Nikako se ne sme isisavati otrov jer u ustima čovek uvek ima ranice, pa se onda otrov prenosi i van mjesta ujeda, u glaveni region, što je još opasnije. Ne smije se piti alkohol, kafa ili neki energetskih napici, pošto ubrzavaju cirkulaciju i metabolizam, pa se time otrov brže distribuira kroz organizam. Nakon prve pomoći (ceđenje otrova i hladni oblozi), ništa drugo ne preostaje, već što hitniji transport u medicinsku ustanovu – zaključila je ona.
