Bez neke intervencije, glinovita zemlja ljeti može da bude kao beton, a ljepljivi nered tokom jeseni i zime. Ali, svaki trud da poboljšate teksturu glinene zemlje nagradiće vas snažnim rastom biljaka jer ova zemlja je bogata hranljivim materijama.
Prilikom sadnje na teškim glinenim zemljištima preporuka je da pokušate da poboljšate strukturu zemlje na prirodan način, a malčiranje površine tla je jedan od najboljih.
Jedan od materijala je stajsko đubrivo koje ima veliki udio slame ili kompostirana kora. Finiji sastav kompostirane kore, lišća, vrtnog komposta ili komposta sa gljivama imaće takođe blagotvorno dejstvo ali u manjoj mjeri.
Ukopavanje sitnog šljunka u zemlju se često preporučuje, ali količina šljunka koja je potrebna za veće površine nije baš neko praktično rješenje, već je opcija za manje površine.
Kada sadite biljku u glinenu zemlju neophodno je sa vilama da razbijete dno i ivice rupe, i usitnite zemlju. Sabijena zemlja oko rupe neće dozvoliti prolazak vode, što će da izazove smrt biljke.
U proljeće malčirajte biljku sa nekolimo centimetara malča ali ga odmaknite od stabljike biljke za 5-6 centimetara. Stalno održavanje ovog malča će poboljšati profil zemljišta.
Koje biljke vole glinovito zemljište?
Drveće: japanski javor, breza, glog, eukaliptus, jarebika, likvidambar, četinari kao što su korejska jela, čileanska araukarija, džinovska tuja.
Žbunaste vrste: berberis (zimzeleni i listopadni), letnji jorgovan, dunjarica, fuksija, hortenzija, mahonija.
Ostale ukrasne biljke: bergenija, zdravac, persicaria, damin plašt, vilino cveće, hosta, kukurek, tritoma, zlatica.
Izvor: Rhs
PROČITAJTE:
Agrohemijska analiza zemljišta u voćnjacima – značaj i važnost
Kako da utvrdite koji tip tla je u vašoj bašti
