Gajenje oraha često može biti naporan i zahtevan posao. Na rod se dugo čeka, a prinosi su mali. Međutim, to ne mora uvek da bude pravilo. Od nedavno su u Srbiji postale popularne lateralne sorte oraha. Kod njih se plod pojavljuje duž čitave grane, odnosno u unutrašnjosti krošnje. Takođe, njih je moguće saditi u gustom sklopu što dovodi do većeg prinosa, pa se samim tim sve veći broj proizvođača odlučuje za ove sorte.
Zdravko Bjelajac iz Sombora nam je objasnio da je pre tri godine sa prijateljem posadio orahe na 11,4 hektara, odnosno ukupno 3.240 stabala. Njihov zasad je sada u trećoj godini, orasi su se razgranali, prošli su, kako sam kaže „dečije bolesti“, a ušli su u posao na njegovu inicijativu jer je Zdravko želeo da se obezbedi za penziju i da ima šta da radi, da mu ne bude dosadno, a da ima i ekonomske koristi od toga.
„Moj zasad se nalazi u trećoj godini. Dve trećine zasada se nalazi u jako dobrom stanju. Stabla su visoka preko 3 metra. Dopalo mi se što u Srbiji do tada nije bilo velikog iskustva. Konsultujući se sa kolegama sa Poljoprivrednog fakulteta upozoravali su me „nemoj eksperimentisati mnogo”, ali ja to volim“, kaže Nebojša Andrijević.
U intezivnim zasadima može da se zasadi 200-330 sadnica po hektaru, pa je prinos 2-3 puta veći nego u zasadima ostalih terminalnih sorti. Sadnice lateralnih sorti rađaju već u prvoj godini, a pun rod daju u osmoj vegetaciji nakon sadnje. Dakle, čitavih sedam godina pre terminalnih sorti. Razlozi za gajenje ovih sorti oraha svakako mogu biti višestruki. Pa ipak, naši proizvođači imaju svoju matematiku i razlog.
„Hteo sam svojevremeno da posadim lešnik. Pošto sam iz Bosne, jednom sam prisustvovao kada su dve ptice dva stabla lešnika za po sata izgrizle sve peteljke i odnele, i onda sam rekao: lešnik nikada. Svojevremno sam sejao suncokret za ljuštenje, pošto sam se bavio ljuštenjem suncokreta, po 200-300 hektara, ptice pojedu sve ono oko glave suncokreta, ono najkrupnije, a meni ostave ono srednje”, priča Zdravko.
Kako sam kaže, moramo da naučimo da živimo sa prirodom. Ne možemo da pobegnemo od svega toga.
„Orah je deficitaran u svetu, a kamoli kod nas. Ja sam se bavio i uvozom oraha. Možemo mi da posadimo i 10.000 hektara oraha i još će se uvoziti, tako da sam se momentalno odlučio za orahe”, kaže Zdravko.
Kako Nebojša kaže, on i supruga su rešili pre 4-5 godina da se bave poljoprivredom i hteli su da zasade lešnik. Ipak su se dogovorili da zasade orah jer što kažu “orah se sadi za decu”. Tako su se i oni vodili, orah su posadili za svoje četvoro dece.
Poslednjih godina došlo je do vidnog pomaka u inteziviranju proizvodnje oraha kako u Evropi, tako i kod nas. Ovaj napredak zasniva se, kao i kod ostalog voćaka, pre svega na izboru manje bujnih podloga, zatim rodnijih lateralnih sorti i odgovarajućem uzgojnom obliku rekao nam je profesor na Poljoprivrednom fakultetu, doktor Zoran Keserović.
„Od pojedinih grupa voćaka, što jabučaste, jezgraste, koštičave, jagodaste, ja sam rekao da je najveća perspektiva kod jagodastih i kod jezgrastih. U tehnologiji proizvodnje lešnika dosta je urađeno, a u tehnologiji proizvodnje oraha nije i sigurno je da je to jedna od perspektivnijih voćnih vrsta u Srbiji jer je deficitarna u celoj Evropi. Treba uvoditi te nove sorte koje imalu lateralnu rodnost, kao što je Čendler, koja je vodeća sorta u svetu, zatim Pedro, Fernor… Postoje i druge sorte koje postižu jako veliki prinos”, navodi profesor Keserović i dodaje: “Ali, ono što proizvođačima savetujem jeste da vode računa o izboru agro-ekoloških uslova jer vidim da se podižu zasadi po ravnicama. Da nam ne dođe 2012. godina, kada smo imali -29 i -30 stepeni, kada je došlo do izmrzavanja pojedinih stabala kajsije. Više preporučujem sadnju oraha na višim nadmorskim visinama, pokraj vodenih površina jer tamo ne postoji opasnost od niskih zimskih temperatura, ali takođe i od prolećnih mrazeva.“
Iako zasadi lateralnih zasada oraha koje su naši sagovornici podigli pre 4 i više godina još uvek nisu stigli na rod, oni ni sami ne znaju šta mogu da očekuju, ali se nadaju visokom prinosu i dobroj zaradi.
„Moraš biti prisutan. Moraš da obilaziš. Moraš da živiš sa njim. Ako se trudiš – dobićeš. Ako se ne trudiš – nećeš dobiti“, zaključuje Zdravko.
Nebojši je bilo bitno da su biljke zdrave i da je to porodični projekat. Rečeno im je da će da rađa u petoj godini i videće šta će biti, jer ne znaju kojim će tempom ići. A, što se finansijskog dela tiče „samo neka rađa, pa koliko bude – biće“, kaže Nebojša.
Izvor: agromedia
