Držanje i njega živine u tovu – Živina se najčešće tovi u zatvorenim prostorijama. Za ovu svrhu nisu potrebne skupe građevine, jer se teži da tov bude što rentabilniji.
Važno je da prostorije za tov živine budu udaljene od prometnih puteva i svake buke, da su dovoljno izolovane od spoljašnje temperature, da su čiste, suve i uvek dobro provJetrene, ali ne suviše svijetle, poglavito da ne budu izložene direktnoj sunčanoj svjetlosti. Za brzi tov podmlatka živine, kad se ovaj stavlja u tov još od prvog dana života, neophodno je da u tovilištu budu i uređaji za zagrijevanje.
Za odraslu živinu, ukoli se ne tovi na pašnjacima, mogu se koristiti i obične šupe, pod uslovom da su suve i dobro provjetrene. Odrasle guske i plovke, kad je vreme toplije, mogu da se drže i pod nadstrešnicama, pa čak i na ograđenom prostoru pod vedrim nebom.
U prostorijama za tov živine treba da ima dovolno hranilica i pojilica da bi svako grlo moglo nesmetano i po voli da jede i pije.
Postoje uglavnom dva načina držanja živine pri tovu u zatvorenim prostorijama:
- Pri jednom načinu živina se drži slobodno na podu prostorije u kojoj se obavlja tov.
- Pri drugom načinu živina se drži u kavezima s rešetkastim podom, ispod koga se nalazi daska za prihvatanje izmeta. Za masovni tov živine, radi uštede u prostoru, kavezi su izgrađeni na više spratova (baterijski tov).
I pri jednom i pri drugom načinu držanja živini u tovu se ograničava kretanje, ostavlja joj se samo nephodan prostor, dovoljan da se svako grlo komotno smesti, ali ne i da se šeta.
U ovakvim uslovima živina bolje koristi hranu, pa se samim tim skrađuje i dužina tova.
Kad se živina drži na podu tovilišta, pod treba za strti debelim slojem prostirke. U prostorijama za tov treba održavati čistoću. Posle svake utovljene partije prostoriju, uređaje i opremu temeljno očistiti i po potrebi dezinfikovati. Prostirku, ukoliko se ne zamijenjuje svježom, prikupiti na veće gomile i ostaviti da se zagrije i prosuši, a onda ponovo razastrti po podu.
Držanje i njega živine u tovu podrazumijeva zabranu miješanja raznih vrsta u istoj prostoriji, a iste vrste grupisati po polu, starosti i krupnoći.
Prije no što se stave u tov, sva odabrana grla treba zaprašiti nekim sredstvom protiv gamadi. Da bi se sprečilo unošenje zaraznih klica spolja, u tovilište dozvoliti pristup samo zaposlenim licima.
U slučaju da se na nekom grlu pojave znaci bolesti, takvo grlo treba odmah izdvojiti i zaklati. Lečenje obolele živine u tovu se ne isplati.
S obzirom na različite ciljeve, različita je i ishrana za svaku vrstu tova. Težnja je da se ishrana tako podesi da se za što kraće vrijeme postigne što veći uspjeh. Pri tom se pazi i na rentabilnost tova.
Cilj je da se pravilnom ishranom i pogodnim sastavom obroka poveća iskorišćavanje hrane, a da ishrana ne bude skupa. Za ishranu živine u tovu osnovu obroka čine žita: kukuruz, ječam, ovas, pšenica. Njima se dodaju i razna druga hraniva biljnog i životinjskog porijekla bogata bjelančevinama i ugljenim hidratima, kao i vitaminska (vitaminsko seno, lucerkino brašno, riblje ulje) i mineralna hraniva (kuhinjska so, kreč i dr.).
Kako pravilno hraniti živnu u tovu pročitajte na linku ispod:
