Srbija se sprema za donošenje strategije upravljanja plastikom do 2030. godine u paketu cirkularne ekonomije, a o toj temi su u Privrednoj komori Srbije razgovarali predstavnici nadležnih organa, velikih trgovinskih lanaca, proizvođači hrane i pića i recikleri
Direktor Agencije za zaštitu životne sredine Filip Radović kazao je da godišnje u Srbiji upotrebimo 2,4 milijarde plastičnih kesa i naveo da tranzicija ka eliminisanju plastičnih kesa treba da bude proces. Rekao je da se moraju mjenjati i navike kupaca, koji bi u prodavnicu trebalo da nose ceger.
– U Srbiji se svake godine generiše oko 100.000 tona ambalažnog otpada, od čega se 10-15 odsto spaljuje, od 27 do 30 odsto se reciklira, a više od 60 odsto završi na deponijama – kazao je sekretar Udruženja za hemijsku, gumarsku i industriju nemetala u PKS-u Dragan Stevanović.
Navodi da je plastičarska industrija u Srbiji veoma razvijena i zapošljava više od 16.500 radnika, a da je u prošloj godini ostvarila izvoz veći od 800 miliona evra.
– Da bismo zaštitili domaću proizvodnju, a prije svega životnu sredinu, proizvođači plastičnih proizvoda su podneli inicijativu da se formira radna grupa koja bi uradila nacrt strategije upravljanja plastikom do 2030. godine u paketu cirkularne ekonomije – kazao je Stevanović
Kako je dodao, Radna grupa je snimila situaciju, analizirala stanje po pitanju upravljanja plastičnim otpadom u Srbiji, predstavila viziju, strateške ciljeve, mjere i rokove za ostvarivanje tih ciljeva, a ceo Nacrt strategije oslanja se na Strategiju EU usvojenu u januaru prošle godine i evropske direktive iz te oblasti.
Proizvođači kažu da je plastika veoma bitna i da će ostati veoma bitna u industriji, svesni su ograničenja, ali i navode da tranzicioni period ne može biti kratak.
Izvor: Kamatica
