Azijska bubamara (Harmonia axyridis) je po izgledu tipična bubamara i ne razlikuje se mnogo od svojih srodnika.
Početkom osamdesetih godina XX veka zvanično je unijeta u SAD, kao biološki agens u borbi protiv biljnih vaši. Brzo se aklimatizovala i postala dominantna bubamara u novoj sredini. Posle 20 godina brzo se raširila po SAD, Kanadi, Južnoj Americi, Evropi… Kod nas je prvi put zabeležena 2008. godine na teritoriji Nacionalnog parka Fruška Gora.
U jesen, kad joj nestane hrane, dobija nagon za rojenjem. Kad vidite jednu, budite sigurni da slijedi još mnogo njih jer odrasle jedinke ispuštaju feromon koji privlači ostale bube i tako u roju traže odgovarajuće mesto za hibernaciju (prezimljavanje).
Po načinu ražmnožavanja, H. axyridis ima potpuni ciklus razvića – prolazi kroz stadijume jajeta, četri larvena stepena, prepupa, pupa i imago. Godišnje u prosjeku ima dvije generacije, ali u povoljnim klimatskim uslovima može da razvije i do četiri generacije. Dužina života zavisi od uslova sredine, ali prema podacima iz literature 15-20% populacije živi i do 3 godine.
U pogledu ishrane, hrane se lisnim vašima i štitastim vašima, larvama predatora. Vrlo su proždrljive, dnevno pojedu i do 600 vaši. Zbog toga ih nikako ne bi trebalo uništavati. Zahvaljujući svom ogromnom apetitu, larva azijske bubamare poješće za 4-5 nedelja deset puta više hrane nego što je sama teška.
Takođe su i fitofagne, prave štete na zrelim plodovima voća. Zbog izraženih invazivnih osobina potiskuje druge vrste predatora na putu u potrazi za hranom.
Kad je bubamara u opasnosti brani se ispuštanjem hemolimfe iz nožnih zglobova. Zbog sadržaja kokocinelina odbija većinu ptica i mrava. Kad ih nađete u kući, ne bi ih trebalo ubijati mehaničkim putem. Preporuka je da se izbrišu lagano metlom ili usisivačem kako ne bi došlo do prljanje zidova i ispuštanje neprijatnog mirisa.
Ova vrsta za sada ne prestavlja ekonomski značajnu štetočinu. Korisnost ovih insekata se ogleda u smanjenju populacije lisnih vaši. Svetski stručnjaci rade na pronalaženju načina da kontrolišu populaciju azijskih bubamara istražujući potencijalne prirodne neprijatelje, koji bi smanjili brojnost. Otporne su na biljne bolesti i parazite. Proučavanje njene bioekologije u klimatskim uslovima naše zemlje tek predstoji.
Izvor: dipl. inž. Zorica Lazić, PSSS Užice
